ЗЕЛЕНА ПЛУЋА СРБИЈЕ

Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме“ послује на принципу „доброг домаћина“, јер је Предузећу поверен један од највреднијих природних ресурса у држави - шума.

ЈП „Србијашуме“ је, од оснивања 1991. године до данас, пошумило преко 27.000 хектара голети, пожаришта и других простора у Србији.

Шуме имају велики утицај на атмосферу, хидросферу и педосферу. Шуме су, у извесном смислу, њихов творац, заштитник и стабилизатор; оне штите животну средину од загађивања.

Сада када шуме нема у изобиљу, јер су се са развојем цивилизације простори под шумом на целој планети значајно смањили, дужни смо да шуму чувамо, одржавамо, негујемо и унапређујемо, као и да подижемо нове шуме тамо где сада не постоје. Основни циљ шумарског сектора је повећање доприноса шумарства, како економском тако и друштвеном развоју Србије. Овај циљ може се остварити повећањем површина под шумом, продуктивности шума, изградњом саобраћајница и инфраструктуре, као и сарадњом са осталим секторима у активирању свих потенцијала шумских подручја.

Од шума зависе и други егзистенцијални природни ресурси, као што је вода. Бивши генерални секретар УН Кофи Анан је, својевремено, рекао да ће будући светски сукоби бити вођени управо због вода, јер је само око 2% воде на планети могу људи да користе. Мало је познато да један хектар букове шуме задржи 500 тона воде.

Због тога, менаџмент Јавног предузећа „Србијашуме“ континуирано унапређује природне ресурсе и повећава површине под шумом.

Шума на једном хектару произведе око 800 килограма кисеоника годишње (количина зависи од врсте шуме). Шума јонизује ваздух и од прашине пречишћава шуму. За годину дана један хектар четинарске шуме филтрира 30 до 35 тона прашине, а на хектару лишћарске шуме се за годину дана филтрира 50 до 76 тона прашине.

Шумари су, од оснивања ЈП „Србијашуме“ до данас, подижући нове шуме, омогућили производњу додатних око 22 милиона килограма кисеоника у Србији.

Шумари годишње посаде око 4 милиона садница лишћара и четинара. Засађене биљке шумари брижно чувају, негују (окопавају и праше) и штите.

Са разлогом нас називају „зеленим плућима Србије“, ми то, заиста, и јесмо!