Шумари одговорно брину о шумском благу

 

Значај шума као природног богатства, то јест дела природног обележја, јасно захтева обавезујуће познавање њиховог стања, што је неопходно и при планирању и при газдовању, али и при процени утицаја планова и пројеката на животну средину.

Шуме у Србији се простиру на површини од 2.713.200 хектара што је 30,7% укупне територије. Укупна површина шума и шумског земљишта којима управљају „Србијашуме“ износи 917.317,58 хектара, од чега је шумом обрасло 776.613,50 хектара.

Познавање садашњег стања шумског фонда резултирало је применом јединствене методологије прикупљања и обраде података и формирањем централне базе података у ЈП „Србијашуме“. Сваке године, вредни шумари прикупе теренске податке и ураде основе газдовања за 39 газдинских јединица.

Садашњи степен шумовитости шумских подручја износи 85% (оптималан је 90%). Највећу шумовитост имају Подрињско-колубарско, Јабланичко, Севернокучајско (преко 90%) и Топличко (90%) шумско подручје, а најнижу Горњеибарско (70%) и Голијско шумско подручје (75%).

У укупној површини државних шума, високе природне шуме заузимају 42%, високе вештачки подигнуте шуме 15%, изданачке шуме 30%, шикаре 5% и шибљаци 8%. У запремини, лишћари заузимају 83%, а четинари 17%. Најзаступљеније врсте су буква, храст и остали тврди лишћари.

У шумама Србије заступљено је преко 200 врста дрвећа и жбуња што сведочи о богатству биодиверзитета шумских екосистема, нарочито ако се има у виду и присуство значајног броја ендемичних и реликтних врста.

 

 

Површина државних шума и шумског земљишта: 917.317,58 хектара

Укупна запремина: 118.624.998,9 м³

Запремински прираст: 3.039.369,3 м³

Површина приватних шума: 988.148,00 хектара

Укупна запремина: 105.034.448,0 м³

Запремински прираст: 2.142.003.0 м³

 

Преузмите  чланак „Шумовитост Србије“ аутора др Предрага Алексића
и др Слободана Вучићевића