Spomenik Prirode „Lazarev Kanjon"

Mesto gde žive divokoza i krimski bor

Lazarev kanjon, deo istočnog Kučaja, usečen u krečnjačku Dubašničku površ, severeno od Malinika. U okviru sliva Lazareve reke na ovaj kanjon se nadovezuju plići i manji kanjoni Mikuljske i Pojenske reke i kanjon Demizlaka. Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Dugačak je 4,5 km, dubok 350 metara (prema Dubašničkoj površi), a 500 metara prema Maliniku i najmanje širine 4 metra.

Spomenik prirode „Lazarev kanjon" (proglašen 2000. godine, površine 1.755,00 ha) odlikuje se jedinstvenim spletom krečnjačkih kanjonskih dolina impozantnih dimenzija i izrazitih morfoloških odlika, brojnim i veoma značajnim speleološkim objektima, interesantnim pojavama i procesima kraške cirkulacije voda, izuzetnom florističkom i fitocenološkom raznovrsnošću, bogatim i raznovrsnim životinjskim svetom i izvanrednom predeonom raznolikošću i lepotom.

Lazarev kanjon je jedno od retkih staništa krimskog bora i u njemu živi divokoza i mnoge druge autohtone vrste životinja. Područje je pod imenom „Zlotska klisura" uvršteno u Listu značajnih ornitoloških područja Evrope. Floru Lazarevog kanjona odlikuje izuzetno bogatstvo i raznovrsnost, kao i endemičnost i subendemičnost. Na ovom području raste preko 80 drvenastih vrsta i oko 20% flore Srbije.

Lazarev kanjon po više obeležja svoje morfologije predstavlja jedinstven i redak fenomene fluvijalne erozije i drugih geomorfoloških procesa. Posebno treba istaći Lazarevu pećinu (koja položajem i dužinom kanala, načinom nastanka, arheološkim i paleontološkim nalazima, odlikama herpetofaune i drugih oblika životinjskog sveta i stogodišnjim prisustvom u nauci predstavlja retkost) i pećinu Vernjikicu (koja se ističe svojim položajem i starošću, a no di-menzijama kanala i pećinskih dvorana, bogastvu i raznovrsnosti kristalne ornamentike predstavlja jedinstvenu i jednu od najlepših i najvrednijih pećina Srbije).

Lazareva pećina je dobila ime po knezu Lazaru. Posle Kosovskog boja, ostaci vojske, bežeći pred Turcima, sklonili su se u pećinu. Tu su živeli neko vreme, lovili po okolini i hranili se o čemu svedoče kosti životinja, kojih ima svuda po pećini. Postoji i priča, da se pećina zove po nekom Lazaru, koji se u njoj krio od Tatara ili Turaka. U tursko vreme, pećina je bila zazidana da se ne bi mogli sklanjati hajduci i zbegovi.

O spomeniku prirode „Lazarev kanjon", stara se Javno preduzeće za gazdovanje šumama „Srbijašume" Beograd, Šumsko gazdinstvo „Timočke šume" iz Boljevca, Šumska uprava „Bor".