Priroda nas spaja

Ime „Srbijašume“, tradicionalno i simbolično, predstavlja spoj dva velika dobra - Republike Srbije i njenih šuma. Priroda Srbije je bogata i skoro trećinu njenog prostranstva, oko 2,7 miliona hektara, prekriva listopadno i četinarsko šumsko blago.

Staranje o srpskim šumama datira još od 1835. godine, kada je Ustavom definisana briga o šumama. Uredbom iz 1861. godine, prvi put se definiše podela šuma prema vlasništvu, a prvi Zakon o šumama donet je 1891. godine.

Javno preduzeće za gazdovanje šumama „Srbijašume“, osnovno 1991. godine, u duhu pravog srpskog domaćina stara se o približno milion hektara šuma i parkova u Srbiji i na isto tolikoj površini obavlja stručne poslove u šumama sopstvenika.

U sastavu JP „Srbijašume“, danas se nalazi 17 šumskih gazdinstava i 66 šumskih uprava, tu radi 3200 radnika, među kojima je 493 šumarska inženjera i blizu 1000 šumarskih tehničara, koji svakodnevno brinu o zaštiti i unapređivanju postojećih šuma i podizanju novih šuma.

Trajno snabdevanje 27 rasadnika kvalitetnim šumskim semenom, koje zadovoljava evropske i svetske standarde, obezbeđuje 137 semenskih objekata: 73 četinarska, 64 lišćarska (na oko 1000 hektara površine), kao i novootvoren tehnološki najsavremeniji centar za šumsko seme Jugoistočne Evrope u Požegi.

JP „Srbijašume“ svake godine za potrebe pošumljavanja državnih i privatnih šuma obezbedi 6 do 7 miliona kvalitetnih lišćarskih i četinarskih sadnica.

Svako drvo je jedan ceo vek. Da bi stasalo, potrebna je cela jedna mladost. Zato misija JP „Srbijašume“ i jeste najsličnija životnom ciklusu i toku: odabrati i zasejati seme, brižljivo odgajiti mladicu, pronaći joj pravo mesto u prirodi, zasaditi je u šumi, naizgled ostaviti, ali zapravo i dalje brinuti o njenom rastu i opstanku, sve do vremena kada treba da ustupi mesto novim, mladim stablima.

Godišnji prirast u šumama kojima gazduje JP „Srbijašume“ iznosi oko 3 miliona metara kubnih drvne zapremine, a iskoristi se samo 1,1 milion metara kubnih, što je približno trećina prirasta, čime se uvećava šumsko bogatstvo, a kroz redovne mere nege povećava se kvalitet naših šuma.

Šume, naravno, nisu samo stabla. U njima živi čitav jedan svet o kojem takođe valja brinuti. U 44 lovišta u sastavu JP „Srbijašume“ živi 9,5 hiljada krupne i čak oko 80 hiljada sitne divljači.

Lovni turizam je jedan od velikih potencijala Srbije, ali da bi se razvio, potrebno je brižljivo nadgledati i uzgoj i izlovljavanje divljači. Pored toga, u dve fazanerije našeg preduzeća, svake godine se proizvede više od 25.000 fazanskih pilića.

Republika Srbija je poverila na upravljanje deo ribolovnih voda Srbije Javnom preduzeću „Srbijašume“, te se slobodno može reći da je zaposlenima dat u staranje dobar deo prirode ove zemlje.

JP „Srbijašume“ stara se o 92 zaštićena prirodna dobra, na 244.600,97 hektara pod posebnim režimom zaštite. Sačuvati lepotu nije nimalo lako, ali je baš ta lepota ono što nadahnjuje i čini tako odgovornim njene čuvare.

U stalnu brigu JP „Srbijašume“ spada i poboljšanje kvaliteta života u gradovima. Da nema drveća u parkovima, ni gradovi, ni ljudi ne bi mogli da dišu. Zahvaljujući JP „Srbijašume“, park može da nikne doslovno preko noći. Tako se iz rasadnika dovoze već izrasla stabla i pažljivo sade, da bi nastavila život među građanima koji u njima uživaju i ne pitajući se kako se tu odjednom našlo drvo.

Takođe, malo ko zna kako su se u zelenilu izletišta i šuma našle drvene klupe, stolovi i paviljoni, u tolikom skladu sa prirodom i okruženjem, kao stvoreni za odmor i opuštanje. I o tome se stara JP „Srbijašume“, brižno ali diskretno, kad odu izletnici, a ostanu oni kojima je priroda radno mesto.

Gazdujemo na održiv način šumama, šumskim zemljištem, lovištima i izletištima, pa je prioritetan zadatak očuvanje i unapređenje tog, u svetu već vrlo ograničenog, prirodnog resursa.

Od našeg rada i zalaganja, pre svega, zavisi koliko će Srbija biti ekološki zdrava sredina i koliko ćemo zdrave i kvalitetne hrane, kao država, biti u stanju da proizvedemo.
Niko od nas zaposlenih ne bi menjao svoj posao ni za jedan drugi; svoju šumu i svako svoje poznato stablo nizašta drugo!

Naš ljudski potencijal - rukovodstvo preduzeća, direktori gazdinstava, šefovi uprava i svi naši radnici - ima izuzetno znanje, ali i želju da valorizuje sve potencijale i prirodne resurse, vodeći računa o ekološkom, kulturološkom i socijalnom aspektu šuma.

Znamo koji su nam prioriteti i poštujemo dinamiku kojom ćemo ih ostvariti: zaštita šuma, proizvodnja šumskih sortimenata, izrada programa, projekata i osnova gazdovanja šumama; učešće u proizvodnji novih biotehnologija, bioulja, biogasa, korišćenje biootpada.

U buduće aktivnosti spada razvoj turizma, kao profitabilne privredne grane, sa težištem na lovno-rekreativnom turizmu i ribarstvu.

Svi naši razvojni planovi i osnove imaju za cilj realizaciju jedinstvene ideje, zaštitu prirode, razvoj ruralnih područja i stvaranje jedinstvenih, simbolično rečeno, pluća Srbije.

Šuma je poput zdravlja: kad ga izgubiš, shvatiš šta ti znači i obratno. Kao deo prirode, šuma ne čini čuda, ali svojim mnogobrojnim i raznovrsnim biljkama i životinjama, svojom florom i faunom, blagotvorno deluje na ljudsko zdravlje.

Šume su osnova života, pa je šuma za čoveka najzdravija i najčistija sredina. Nema harmonije u čoveku bez ulaska u harmonično jedinstvo sa šumom. Vratimo se prirodi i šumi da bismo u sebi našli čoveka.

Živimo sa prirodom i za prirodu - to je vizija i za buduća pokoljenja.