Природа нас спаја

Име „Србијашуме“, традиционално и симболично, представља спој два велика добра - Републике Србије и њених шума. Природа Србије је богата и скоро трећину њеног пространства, око 2,7 милиона хектара, прекрива листопадно и четинарско шумско благо.

Старање о српским шумама датира још од 1835. године, када је Уставом дефинисана брига о шумама. Уредбом из 1861. године, први пут се дефинише подела шума према власништву, а први Закон о шумама донет је 1891. године.

Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме“, основно 1991. године, у духу правог српског домаћина стара се о приближно милион хектара шума и паркова у Србији и на исто толикој површини обавља стручне послове у шумама сопственика.

У саставу ЈП „Србијашуме“, данас се налази 17 шумских газдинстава и 66 шумских управа, ту ради 3200 радника, међу којима је 493 шумарска инжењера и близу 1000 шумарских техничара, који свакодневно брину о заштити и унапређивању постојећих шума и подизању нових шума.

Трајно снабдевање 27 расадника квалитетним шумским семеном, које задовољава европске и светске стандарде, обезбеђује 137 семенских објеката: 73 четинарска, 64 лишћарска (на око 1000 хектара површине), као и новоотворен технолошки најсавременији центар за шумско семе Југоисточне Европе у Пожеги.

ЈП „Србијашуме“ сваке године за потребе пошумљавања државних и приватних шума обезбеди 6 до 7 милиона квалитетних лишћарских и четинарских садница.

Свако дрво је један цео век. Да би стасало, потребна је цела једна младост. Зато мисија ЈП „Србијашуме“ и јесте најсличнија животном циклусу и току: одабрати и засејати семе, брижљиво одгајити младицу, пронаћи јој право место у природи, засадити је у шуми, наизглед оставити, али заправо и даље бринути о њеном расту и опстанку, све до времена када треба да уступи место новим, младим стаблима.

Годишњи прираст у шумама којима газдује ЈП „Србијашуме“ износи око 3 милиона метара кубних дрвне запремине, а искористи се само 1,1 милион метара кубних, што је приближно трећина прираста, чиме се увећава шумско богатство, а кроз редовне мере неге повећава се квалитет наших шума.

Шуме, наравно, нису само стабла. У њима живи читав један свет о којем такође ваља бринути. У 44 ловишта у саставу ЈП „Србијашуме“ живи 9,5 хиљада крупне и чак око 80 хиљада ситне дивљачи.

Ловни туризам је један од великих потенцијала Србије, али да би се развио, потребно је брижљиво надгледати и узгој и изловљавање дивљачи. Поред тога, у две фазанерије нашег предузећа, сваке године се произведе више од 25.000 фазанских пилића.

Република Србија је поверила на управљање део риболовних вода Србије Јавном предузећу „Србијашуме“, те се слободно може рећи да је запосленима дат у старање добар део природе ове земље.

ЈП „Србијашуме“ стара се о 92 заштићена природна добра, на 244.600,97 хектара под посебним режимом заштите. Сачувати лепоту није нимало лако, али је баш та лепота оно што надахњује и чини тако одговорним њене чуваре.

У сталну бригу ЈП „Србијашуме“ спада и побољшање квалитета живота у градовима. Да нема дрвећа у парковима, ни градови, ни људи не би могли да дишу. Захваљујући ЈП „Србијашуме“, парк може да никне дословно преко ноћи. Тако се из расадника довозе већ израсла стабла и пажљиво саде, да би наставила живот међу грађанима који у њима уживају и не питајући се како се ту одједном нашло дрво.

Такође, мало ко зна како су се у зеленилу излетишта и шума нашле дрвене клупе, столови и павиљони, у толиком складу са природом и окружењем, као створени за одмор и опуштање. И о томе се стара ЈП „Србијашуме“, брижно али дискретно, кад оду излетници, а остану они којима је природа радно место.

Газдујемо на одржив начин шумама, шумским земљиштем, ловиштима и излетиштима, па је приоритетан задатак очување и унапређење тог, у свету већ врло ограниченог, природног ресурса.

Од нашег рада и залагања, пре свега, зависи колико ће Србија бити еколошки здрава средина и колико ћемо здраве и квалитетне хране, као држава, бити у стању да произведемо.
Нико од нас запослених не би мењао свој посао ни за један други; своју шуму и свако своје познато стабло низашта друго!

Наш људски потенцијал - руководство предузећа, директори газдинстава, шефови управа и сви наши радници - има изузетно знање, али и жељу да валоризује све потенцијале и природне ресурсе, водећи рачуна о еколошком, културолошком и социјалном аспекту шума.

Знамо који су нам приоритети и поштујемо динамику којом ћемо их остварити: заштита шума, производња шумских сортимената, израда програма, пројеката и основа газдовања шумама; учешће у производњи нових биотехнологија, биоуља, биогаса, коришћење биоотпада.

У будуће активности спада развој туризма, као профитабилне привредне гране, са тежиштем на ловно-рекреативном туризму и рибарству.

Сви наши развојни планови и основе имају за циљ реализацију јединствене идеје, заштиту природе, развој руралних подручја и стварање јединствених, симболично речено, плућа Србије.

Шума је попут здравља: кад га изгубиш, схватиш шта ти значи и обратно. Као део природе, шума не чини чуда, али својим многобројним и разноврсним биљкама и животињама, својом флором и фауном, благотворно делује на људско здравље.

Шуме су основа живота, па је шума за човека најздравија и најчистија средина. Нема хармоније у човеку без уласка у хармонично јединство са шумом. Вратимо се природи и шуми да бисмо у себи нашли човека.

Живимо са природом и за природу - то је визија и за будућа покољења.